Vulkan izdavaštvo | I živeli su srećno do kraja života: Kada i ka
Vulkani
0 KNJIGA, 0
Moja korpa
 
#=Page
Napredna pretraga
7. novembar 2018.
I živeli su srećno do kraja života: Kada i kako decu uvesti u svet bajki

Osim što podstiču razvoj govora i kreativnost, bajke razvijaju dečju maštu i teraju ih na razmišljanje, ali su i vaspitna mera s brojnim moralnim poukama.

Među mnogim pričama koje deca slušaju u detinjstvu, bajke zauzimaju posebno, počasno mesto. Međutim, iako su mnoge generacije stasavale uz Crvenkapu, Pepeljugu, Mačka u čizmama i ostale junake iz pera braće Grim i Hansa Kristijana Andersena, sve više roditelja priznaje da zbog obaveza ne stižu da svojoj deci čitaju bajke. „Ukoliko želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im još više bajki“, Albert Ajnštajn.
− Za roditelje je važno da shvate da uspostavljanje odnosa deteta prema knjizi zavisi od njih. Pored toga što čitanje podstiče razvoj govora i kreativnosti i oplemenjuje, bajke su specifične i zato što teraju na maštanje i razmišljanje. U njima je sve moguće, pa otuda pomalo liče na snove, ali one predstavljaju i vaspitnu meru, jer imaju brojne moralne pouke. Čitanje bajki utiče i na uspostavljanje boljeg odnosa roditelja i deteta, pa je preporuka da roditelj dok čita zagrli dete, jer kroz njegov dodir svaka pročitana reč za dete ima dublji smisao − objašnjava Jelena Holcer, pedagog. 

Kada je vreme za bajke?

Naša sagovornica savetuje da bajke ne treba uvoditi u život deteta pre njegovog četvrtog rođendana, kao i da one ne budu previše komplikovane i zastrašujuće, poput Devojčice sa šibicama, Sebičnog džina i Srećnog princa Oskara Vajlda.
− Pravo vreme za bajku je kada je dete sposobno da se emotivno distancira od nje. Kada krene u školu, detetovo interesovanje za bajke prestaje, a javlja se interes za neke druge književne oblike − kaže naša sagovornica. Ona ističe i da roditelj pre početka upoznavanja s nekom bajkom mora da razmisli o porukama koje će dete na taj način primiti, jer u većini oni koji su ružni, moraju postati lepi da bi bili srećni, baš kao što su oni dobri uglavnom siromašni, a loši veoma bogati, da bi se na kraju bajke situacija izmenila. 

Lekcija moralnosti

Osnovna pedagoška vrednost bajki jeste lekcija o moralnosti. Naime, naš sistem vrednosti koji želimo da prenesemo deci sadržan je u osnovnim načelima mnogih bajki: dobro se dobrim vraća, nevaljalci na neki način stradaju na kraju, a laž biva otkrivena, naglašava Holcerova. Ona kaže i da roditelji ne bi trebalo da se dvoume u vezi stim da li mališanima da čitaju bajke koje sadrže pomalo zastrašujuće elemente. 
− Odrasli mogu da pomognu detetu da odagna neki strah koristeći veštice, zle maćehe, čarobne napitke, zmajeve, umesto da im oni budu dodatno oružje za plašenje dece. Dete treba da razume da određena bića pripadaju samo svetu fantazije i da je ono u svom svetu bezbedno i zaštićeno. Detetu uvek treba objasniti svaki tekst koji mu neko čita, jer mu je potrebna pomoć da bi odredilo granicu između fantazije i stvarnosti. Dete mlađeg predškolskog uzrasta veruje u sve što vidi i čuje, pa je uvereno da jedna reč, poput neke čarolije, zaista ima određene magijske moći, baš kao i da bića iz bajki postoje i žive pored nas. Ono još ne poznaje to što se za roditelja podrazumeva. Zato mu se mora napomenuti da, na primer, Petar Pan može da leti zato što je to takva priča, ali da deca ne mogu zaista leteti − objašnjava Jelena Holcer. 

Prepoznajte pravu poruku 
Osnovna poruka azijskih bajki je da je bogat samo onaj ko stekne znanje i mudrost, ali da u svetu postoje i drugi pozitivni primeri. Carevo novo odelo je bajka pogodna da se detetu pokaže kako je taština pogrešna i da jedan dečak može biti pametniji od većine ako ume da kaže ono što misli. Palčić, s druge strane, ukazuje koliko roditelji mogu da vole svoje dete i da ga prihvate bez obzira na njegovu različitost.

Izvor